GLOBALIZACIJATA NE E DOŽD

Globalizacija i antiglobalizacija vo kulturen kontekst

Dami i gospoda
Imame mnogu malku vreme, zatoa će mi dozvolite da započnam so edna evidentna konstatacija: cvrsto veruvam deka sekoja kultura, koja zaslužuva taka da se vika, e na stranata na antiglobalizacija. Će se obidam da vi navedam nekolku pričini poradi koi sum ubeden vo toa.

Prvo, što e toa globalizacija? Od kade voopšto poteknuva toj zbor? Koj bi drug ako ne počituvanata publika na saemot na koj se sonuvaat knigi , treba da porazmisli za značenjeto na ovie zborovi, istražuvajći go voedno nivnoto poteklo.? Vpročem, vo ovoj slučaj tragite ne idat mnogu daleku, što e na nekoj način zaprepastuvačko. Dali nekoj se sećava na upotreba na zborot globalizacija vo tekot na 80-tite? Sekako deka ne se sećava i toa ne se odnesuva posebno , na donekade izloliraniot svet na Sredna i Istočna Evropa. Toj zbor togaš voopšto ne postoeše. Zemete bilo koja sociološka kniga, objavena vo tek na 70-tite ili vo prvata polovina na 80-tite i pogledajte go nejziniot indeks- nema da go najdete toj zbor, bar ne vo nejzinoto segašno značenje. Češkiot rečnik na strani zborovi, pečaten vo tek na devedesettite, pretpostavuva deka globalizacija e nekoja posebna alternativna metoda na obrazovanieto. Noviot hrvatski rečnik go nudi slednoto, no samo kako treto možno značenje: Proces na povrzuvanje na finansiski i industriski aktivnoasti na svetskiot pazar .Veruvam deka toa e točno, a samiot zbor e sosema nov zatoa što navedniot proces se ušte nema dobieno nekoj poseben naziv se do pred izvesno vreme koga stana osnovno pravilo za organiziranje na svetskite prašanja.

Privrzenicite na globalizacijata često velat deka, da se protestiara protiv nea e isto kako da se protestira protiv dožd , bidejći i davata procesi se slučuvaat prirodno. Ova konstatacija, kolku simpatično da zvuči, ne odgovora na realnosta. Lugeto na ulicite na Sietl, Kvibek, Praga, Genova i na desetina gradovi širum Tretiot svet ne protestiraat protiv doždot. Tie protestiraat protiv sofistiricanata i se pozamrsenata mreža ( proces na povrzuvanje) na multilateralnite trgovski spogodbi na transacionalnite birokratii, manipulirajći so sostojbite vo vodečkite sredstva za javno informiranje i ostanatite tehnokratsko- avtoritarni strukturi, koi site zaedno ja pokrenuvaat lokomotivata na stopanskata globalizacija. Preovladuvačka zadača na globalizacijata e da se odzeme vlasta od legalnite demokratski strukturi koi donesuvaat odluki i nejzinoto prenesuvanje na netransparentni, neodgovorni i se poneposlušni transnacionalni korporacii, čija glavna i zakonski obvrzuvačka zadača e ostvaruvanje na profit za nivnite akcioneri.

Klučni elementi za onaa što možeme da go narečeme model na korporaciska globalizacija ili neoliberalizam go opfaćaat razvojot poradi razvoj, koj e stimuliran so neograničeno iskoristuvanje na okolinete i prirodnite resursi, so kulturna homogenizacija, vtemeluvanje na silna propaganda na konzumizam, ekonomska monokulturalizacija so transformiranje na lokalnite, nacionalnite i regionalnite ekonomii , od koi nekoi vo golema merka se potpiraat na sopstveni potencijali, vo opštestveno i ekološko štetno proizvodstvo nasočeno vo izvoz i nameneto za svetskata trgovska razmena, potoa so ukinuvanje na javnoto zdravstvo, pa opštestveni i ekološki programi, kako da se tie pričina za nezakonsko ograničuvanje na toj razvoj Se e toa globalizacija i e prirodna kako kisel dožd. Globalizacija e proces koj se javuva kako rezultat na smisleni i slučajni vlijanija na odredeni odluki, koi što gi donesuvaat odredeni luge. Ako ništo drugo, globalizacija – so svojata propaganda za toa deka po patot na slobodnata svetska trgovska razmena , ednaš za sekogaš će se rešat site prblemi na čoveštvoto – ja pravi poslednata golema utopija, poslednata meganaracija. Vpročem zabeležuvate li kako licata na globalistite blistaa od sreća, i ne li ve potsetuvaat tie lica na samosvenite mladi komunisti, čie samodoverie proizleguvaše od ista para religisko ubeduvanje za večnata pobeda na komunizmot? Tie , isto taka so zadovolstvo zboruvaa za krajot na istorijata, i na niv komunizmot im dojde kako nekoj dožd, onoj obilen kisel dožd koj čovek može da go zabeleži posle edno takvo iskustvo.Pred rečisi stotina godini, češkiot filozof i prviot pretsedatel na Čehoslovačka, Tomaš Garrigue Masarak, sjajno i proroški zabeleža deka liberalite, opsednati so ekonomijata, a zanemaruvajći gi moralnite temeli na opštetsvoto, bea i se nekoj vid na marksisti. Najcvrsta pričina da se kaže ne na globalizacijata leži, znači, vo osnovite na demokratskiot realizam i za toa može da se rasprava. Toa mi ovozmožuva malo oddalečuvanje i prekin so nasokite na denešnata rasprava. Imame poveće možnosti za izbor, otkolku da zagovarame globalizacija ili pak da tvrdime deka smo protiv .Možeme da kažeme deka imame podobra alternativa. Pred samo eden mesec e objavena knigata Alternativni rešenija za ekonomska globalizacija, so podnaslv ” Podobar svet e možen“, vo izdanie na Megunarodniot forum za globalizacija. Toa e edinstven klub na vodečki intelektualci na Evropa, Severna Amerika i Tretiot svet, koi započnaa da rabotat na dlaboka kritika na gloablizaciskite procesi i nivni altenativni rešenija, ušte pred prvite golemi protesti vo Sietl da go privlečat vnimanieto na svetskite mediumi.

Alternativniot model koj go predlagaat i so koj vo najgolem del i jas se soglasuvam, se temeli na deset osnovni načela:
1. Nova demokratija- ne samo partiski, politički strukturi tuku i graganskoto opšttestvo so svoeto se pogolemo učestvo vo odlučuvanjeto; nie vo Republika Češka možebi bi rekle deka e toa Masarakovata vizija na demokratija.
2.. Načelo na podružnica- donesenite odluki treba, što poveće , da im se približat na graganite, na koi vpročem vo najgolem del i se odnesuvaat.
3.Ekološka izdržanost – stopanstvoto mora da gi počituva prirodnite ograničuvanja.
4. Zaedničko nasledstvo – vklučuva tri različni kategorii na resursi; prvo, prirodnite resursi-voda , vozduh i sl.; vtoro- kulturata i znaenjeto; i treto- sovremenite opšti resursi kako što se socijalna sigurnost i griža za javnoto zdravstvo. Nieden od ovie, vistinski temeli na sekoe česno živeenje i na civilizacijata voopšto, ne treba da bide del od svetskata trgovija kako što e toa slučajot denes.
5. Različnost – i dvete različinosti, kulturnata i ekonomskata se kluč za održuvanje na sekoe opštestvo i sekoja civilizacija i zatoa moraat da se zaštitat od site možni i štetni trgovski vlijanija.
6.Čovekovi prava – tie ne vklučuvaat samo graganski i politički prava tuku i kulturni, ekonomski i opštestveni prava. Ako čovekovite prava se vo vo sudar so so načelata na podružnicata, odnosno ako lokalnata vlast gi terorizira svoite gragani, tie treba da se povikuvaat na univerzalnite čovekovi prava.
7. Rabota, zarabotuvačka i vrabotuvanje – ne se samo prava i potreba na rabotnicite vo formalniot sektor tuku , isto taka, mora da se sledat potrebite za zarabotuvačka na se pogolem broj na luge vo neformalniot sektor i na onie nevrabotenite
8. Sigurnost od hrana – novite trgovski pravila mora da priznaat deka proizvodstvoto na hrana za potrebite na lokalnite zaednici mora da bide na vrvot od popisot na zemjodelski prioriteti.
9. Pravednost – pred stotina godini, eden tvrdokoren deloven čovek po ime J.P. Morgan ocenil deka izvršniot direktor ne smee da ima poveće od dvaeset pati pogolema zarabotuvačka od najslabo plateniot rabotnik. Pred pedesetina godini vodečkiot češki demokrat i najdobriot češki novinar na XX stoletie Ferdinand Peroutka, togaš vo progonstvo , kako izvršen direktor na češkata podružnica na Radio Slobodna Evropa, vo svojata emisija “Demokratski manifest” go iznese faktot deka rasčekorot vo zarabotuvačkata pomegu siromašnite i bogatite se smaluva na Zapad, kako da stanuva zbor za nekoja vitalna snaga na slobodnoto demokratsko opštestvo. Denes vo Soedinetite Amerikanski Državi, izvršniot direktor vo prosek zarabotuva 485 pati poveće od prosečno platen rabotnik. Toa mora da se menuva bidejći socijalnata pravda i pravednost- megu narodite, vnatre vo narodot, pomegu etničkite grupi, pomegu klasite, pomegu mažite i ženite – se temeli na održuvaweto na opštestvoto.
10. Načelo na opreznost – e sprotivno na postapkite na procenka na rizikot, koj denes go sproveduva svetskiot trgovski sostav. Načeloto na opreznosta ja postavuva obvrskata, odnosno tovarot, samata industrija, da ja dokažuva bezopasnosta od sekoj nejzin nov izum od koj taa posakuva da realizira profit.Denes toa vo praktika e sosema sprotivno: graganskoto opštestvo mora da ja dokažuva štetnosta od sekoj nov izum, što obično bara vreme, a za koe možat da nastanat seriozni šteti.

Dopuštete mi ovde kratko da se osvrnam na strasta za tehnologijata ili možebi potočno kažano za tehnološkite ludorii. Nekoi privrzenici na globalizacijata bi sakale da veruvame kako se se sveduva na novata začudna tehnologija. Vo tek na 80-tite nie ne go razbiravme zborot Internet, tie možebi vi vodele rasprava i okolu toa. Načeloto na opreznosta kaj tehnološkite fanatici isto taka go nosi demokratskiot realizam: navistina e sjajno da imaš Internet, bidejći ne bi možel na svoite prijateli da im ispratiš e-mail poraki, besplatno i vo mig. Istovremeno, bez tie izumi na gloabalnata komunikacija, edvam da bi egzistiral globalniot terorizam vo segašnite razmeri, a ne bi bile ni globalnite ekonomski špekulacii koi možat samo za nekolku dena, po pat na virtuelni igri, da gi uništat vistinskite nacionalni ekonomii, sozdavani so trud na stotina iljadi rabotnici. Duri i taa tehnologija, i bilo koja tehnologija, vklučuvajći go tuka i Internetot i mobilnata telefonija, da ne zboruvame za televizijata, mora da bide podložna na demokratska kontrola i pravila vo odnesuvanjeto.

Znači, kako posledno , no ne i pomalku važno e, kakva bi trebalo da bide ulogata na kulturnite mediumi vo ovaa rasprava? Mislam deka taa zadača e klučna, so oglede na toa deka zboruvame glavno za nekomercijalni sredstva za informiranje. Komercijalni mediumi na samata korporacija i ne pokrivaat mnogu prašanja opasni ja javnosta i nivnoto razbiranje na vistinskata priroda na globalizacijata. Fakt e deka poveće od 50.000 crni glasači bea isklučeni od glasačkite livčinja na Florida pred poslednite pretsedatelski izbori vo Soedinetite Amerikanski Državi; fakt e deka kandidatot na partijata na Zelenite, Ralph Nader imaše poveće luge na sobirite otkolku dvajcata glavni partiski kandidati; fakt e deka desetina selani vo Indija, koi biološkite korporacii , kako ” Monsanto” gi izmamija, izvršija samoubistvo progoltuvajći gi herbicidite koi što gi kupija od tie korporacii, samo istite da bi otišle vo bankrot. Sekoj od navedenite fakti, a i mnogu drugi slični na niv, ne go naogaat svoeto mesto vo pogolemiot broj na vodečki sretstva za javno informirawe. Zabeležitelno e i toa deka eden od nekolkute isklučoci e angliskiot vesnik “The Guardian” koj ne go izdava nekoja od korporaciite, tuku edna dobrotvorna organizacija.

Vesnikot ” Literarni novini” , čij sum urednik , go doživea svoeto zlatno razdrobje vo mojata tatkovina vo docnite 60-ti, koga beše središte na slobodnoto mislenje za politikata, za opštestvoto, civilizacijata i kulturata, vo zemja vo koja preovladuvaše politički monopol. Mislim deka doaga vreme koga kulturnite spisanija treba da ja prezemat taa uloga i da rabotat postojano na sozdavanje i širenje na prostor za nekomercijalna komunikacija vo svetot vo koj vladeat korporaciski monopoli. Najmalku se dve pričini za toa: kniževnosta e straoten pritisok na konzumizmot, taka da e sosema opravdano taa da go vozvrati udarot; a da ne zaboravime deka opštestvenite promeni obično doagaat so silno vlijanie i mešanje na intelektualnite eliti.

Published 10 February 2006
Original in English
Translated by Dimitar Masevski
First published by Nova Istra 2/2003 (Croatian version) and Roots 16 (2005) (Macedonian version)

Contributed by Roots © Jakub Patocka/Nova Istra Eurozine

PDF/PRINT

Read in: EN / MK / HR

Published in

Discussion