"Sedumdeset godini so red, Komunistite gi obvinuvaa Zapadnite lideri deka se Don Kihoti. Ovie poslednive pak go pravea istoto toa, obvinuvajki gi Stalinistite deka se Don Kihoti [...] Kako što gledate, Don Kihot sekogaš tuka e gubitnikot , bidejki političarite koi go koristat negovoto ime ne se na negovo nivo i nemaat ni tronka od negovata blagorodnost."

Ismail Kadare na tema zošto Don Kihot mu pripaga na balkanskiot folklor, kako Servantes prvo bil preveden na albanski, i zošto na denešnive političari treba da im se zabrani da go zloupotrebuvaat imeto na ovoj skitnik.

Tomas Man, zboruvajki na konferencija vo Njujork vo 1939 koja podocna stana poznata, ja iznese raspravata okolu honorarot na poznatiot persiski poet Firdausi - avtor na Šahnameh (Kniga za Kralevite) - i Šahot. Šahot mu vetil na Firdausi zlato za negovata poema no potoa ne mu go dal, uviduvajki deka poetot go zanemaril. Nešta od vakvi dimenzii, rekol Man, možat da im se slučat samo na golemite epski poeti.

Site nie učevme na učilište za debatite pomegu grčkite eruditi za toa kade e rodnoto mesto na Homer. Podednakvo dobro poznata e i diskusijata za toa dali Šekspir si gi napišal svoite dela ili pak mu gi napišal Bejkon. Pomalku ili poveke, istoto se sluči i so Servantes vo edna balkanska zemja, nešto što možebi ne ste go znaele. Tamu se zboruva za toa vo koja zemja bil zatvoren Servantes: vo Alžir ili tamu, na Balkanot. Se čini deka pisatelovoto zatvoranje se ušte ja branuva čovečkata ljubopitnost; mislam deka e važno toa što na Balkanot, posle seto ova vreme, se ušte se zboruva za zatvoranjeto na Servantes, duri iako imeto na pisatelot ne e točno poznato.

Pred nekoe vreme, eden albanski etnolog napiša novinska statija za legendite i starite srednovekovni hroniki koi gi preraskažuvaat prikaznite za Servantes. Prikaznite pominuvale od čovek na čovek i odele vo prilog na teorijata deka Servantes ne bil zatvoren vo Alžir tuku vo eden grad pomegu Albanija i Crna Gora. Akademikot ja baziral svojata ideja na prikaznite od lugeto koi se fokusiraat na faktot deka zatvorenikot bil učen čovek i deka golema suma na pari bila dadena za negovoto osloboduvanje. Ponekogaš, neogovoto ime e Servantes, ponekogaš, Servet ili Sarvet.

Site ovie prikazni se soglasuvaat vo edna rabota: deka ovoj zatvorenik imal prijateli vo dalečnata Španija koi sakale da go oslobodat po sekoja cena. Akademikot tvrdi deka Servantes bil verojatno zatvorenik na Balkanot, bidejki balkanskata krajbrežna linija e mnogu neramna i prepolna so pešteri zgodni za piratite. Kako bilo, duri iako prikaznava ne e točna, faktot što nepismenite stari luge na Balkanot ja zadržale vo nivnoto sekavanje sudbinata i životot na ovoj čovek e mnogu vozbudliv za eden pisatel. Ne smeeme da zaboravime deka ovie luge čuvaat mnogu drami vo svoite glavi, i deka koga ovie prikazni se ragale, Servantes ne bil pečaten na Balkanot. Mislam deka e mnogu važno toa što ovie nepismeni luge go čuvaat avtorot vo svoeto sekavanje - sepak, ova ne se slučuva baš sekoj den.

Čovečnosta ima posebno čuvstvo da gi odbere lugeto na koi im go doverila sozdavanjeto na svoite dela i koi ke gi oblikuvaat nejzinite legendi. Iako se čini čudno, vrskata pomegu Servantes i starite luge na Balkanot ima vnatrešna logika. Edna vnatrešna logika go dopira ovoj odnos i go potvrduva. Ova ima vrska so temata što ke ja razgleduvam podocna - faktot deka patuvanjeto na Don Kihot ne e patuvanje vo prostorot, tuku vnatrešno patuvanje niz čovečnosta.

Negovoto patuvanje se slučuva isto vreme so važnite ekspedicii, vklučuvajki go i najpoznatoto i najspektakularnoto vo istorijata na čoveštvoto: otkrivanjeto na Amerika. Nevozmožno e deka postoi pograndiozno patuvanje od ova vo istorijata. Naednaš, svetot, zemjata, topkata stanala dva pati pogolema. No, edna čudna rabota se slučila: ova beskrajno otkritie ne ostavilo nikakva traga na svetskata kniževnost. A pak, patuvanjeto na eden ludak od edno špansko selo vo drugo, patuvanje koešto bilo najmalku bitno za čoveštvoto, koešto ne mu donelo ništo, i možebi nikogaš i ne se slučilo, mu go podaruva na čoveštvoto edno od najgolemite remek dela vo kniževnosta. Dali e ova protest ili pak logičen sled na neštata? Jas mislam deka e protest. Sekogaš koga otkritijata, tie važnite, se slučuvale, preovladuvala idejata deka ovie otkritija ke ja transformiraat kniževnosta. Poslednive se patuvanjata vo vselenata i kosmičkite otkritija, a osobeno faktot što čovekot stapna na mesečinata. Za mnogumina, poezijata prestana da postoi ednaš koga veke mesečinata, edna od poetskite inspiracii, ja izgubi svojata tainstvenost, koga čovekot veke beše vo sostojba da stigne do tamu.

Nie znaeme deka ova ne se slučilo. I pokraj pominuvanjeto na vremeto, mnogute godini što izminale, vnatrešnoto patuvanje na Don Kihot mu pripaga na ovoj taen kalendar. Ete zatoa imalo pogolemo vlijanie vrz svetskata kniževnost od pronaoganjeto na lokomotivata, poveke od otkritijata na Kristofer Kolumbo, poveke od vselenskite letala. Mora da se kaže deka ovoj golem lik na čovečkata istorija napravi nekolku živopisni invazii nad čovekoviot život. Životot na ovoj lik e dvoen, vo sokrieniot život na čovečnosta kako i vo nadvorešniot život, vo nadvorešniot svet na lugeto. Podocna, ke se obidam da objasnam zošto ovaa ličnost pretrpela tolku šteta so izleguvanjeto vo nadvorešniot svet. Pred toa, ke si dozvolam edna digresija koja se odnesuva na prevodot na Don Kihot vo edna balkanska zemja, vo mojata zemja, Albanija. Karakteristično e toa što ovoj lik navleguva vo literaturata kako živopisen, Don Kihot beše preveden na albanski od strana na biskupot na Albanija. Biskupot bil vo vojna so sledniot kral na Albanija. Biskupot se obidel da go pobedi monarhot. Za da se okuraži samiot sebesi go prevel Hamlet, a potoa i Magbet, i vidi čudo, toj navistina uspeal da go pobedi kralot. Podocna, kralot go pobedil biskupot i situacijata se svrtela; isklučitelno voznemiren, biskupot se povlekol vo samotija i počnal da go preveduva Don Kihot.

Vo predgovorot na knigata, biskupot rekol deka Don Kihot bi bil poveke sfaten na Balkanot otkolku vo koja bilo druga zemja. Toj veruval deka gi zdogledal paralelite pomegu španskiot odnos sprema širokite otvoreni prostranstva na Amerika i balkanskiot odnos sprema Otomanskata Imperija, duri iako nivnite sudbini bili sprotivni. Dodeka Španija gi osvojuvala golemite amerikanski prostranstva, balkanskite narodi bile osvojuvani od sila koja doagala od široki otvoreni prostranstva. Toa bilo isto kako Španija da bide napadnata od amerikanskite Indijanci. Kako i da e, rezultatite bile, pomalku ili poveke, isti: ogromnata Otomanskata Imperija vospostavila avanturistički odnosi so balkanskite narodi. Imala sto iljadi odlični vojnici - mnogu poslušni vojnici - no ne i oficeri. I bile potrebni balkanskite junaci. Ova go objasnuva faktot zošto Otomanskata armija ja formirala svojata voena elita od balkanski oficeri, osobeno Albanci. Ovie oficeri i platenici ostanale bez rabota po raspadot na imperijata. I ovde biskupot gi pronaoga paralelite pomegu ovie luge i Don Kihot i Sančo Pansa, koi ne zaminale za Amerika, tuku se šetaat navamu natamu i sonuvaat za vrakanje vo minatoto.

Okolu sredinata na XX-tiot vek, albanskiot biskup našol deka balkanskite zemji se polni so Don Kihoti; duri i denes toj ja frla svojata senka vrz poluostrovot. Ličnosta na Don Kihot se ušte ja koristat političkite partii. Nema nitu edna politička partija što ne go obvinila svojot protivnik deka e "Don Kihot". Sedumdeset godini so red, Komunistite gi obvinuvaa Zapadnite lideri deka se Don Kihoti. Ovie poslednive pak go pravea istoto toa, obvinuvajki gi Stalinistite deka se Don Kihoti. I prikaznata prodolžuva. Pred nekolku nedeli za vreme na francuskata pretsedatelska izborna kampanja, slušnav kako nekojsi Filip de Vijer go obvinuvaat deka e Don Kihot pred televiziskite kameri. Kako što gledate, Don Kihot e sekogaš gubitnikot, bidejki političarite koi go koristat negovoto ime ne se na negovo nivo i nemaat ni tronka od negovata blagorodnost.

Ova e karakteristika na iljada godini čovečnost. Jas veruvam deka dvata lika na kniževnosta i svetot, Prometej i Don Kihot, ja spodelile istata sudbina. Tie bile popraveni, promeneti, reformirani od čoveštvoto. Na prv pogled e golema čest toa što celoto čoveštvo učestvuvalo vo povtornoto sozdavanje na likot. No ovaa promena može da bide napravena za dobro ili za lošo. Vo slučajot na Prometej, likot pobeduva, vo slučajot na Don Kihot, toj gubi. Mnogu e neobično što, vo dvata slučai, čoveštvoto se javuva kako ko-avtor so pisatelite. ]e se obidam da go objasnam ova na ednostaven način.

Da go zememe Prometej. Prometej, kakov što go znaeme denes, ne e istiot so onoj sozdaden od mudrecite ili pak od Eshil. Prometej bil zbogaten od celoto čoveštvo. Prvobitno, toj bil daleku posložen lik od onoj što go znaeme nie denes. Prometej uspeal da pregovara so Zevs, nešto koe pogolemiot del od čoveštvoto ne go znae, a i ne saka da go znae. Napraveni se ispravki na likot. So eden zbor, sozdaden e eden poherojski Prometej.

Kako što spomnav pogore, so Don Kihot se slučuva sprotivnoto: toj ja gubi svojata blagorodnost do toj stepen što e sporeduvan so likovi mediokriteti. Šiler rekol deka go zamisluva horot na klasičnite tragedii kako zaštiten yid, yid što ja štiti umetnosta od mešanjeto na lugeto. Spored nego, učestvoto na grčkite gledači vo teatarot bi go uništilo toa. Nekoi komunistički lideri, osobeno Mao Ce Tung, se obidele da go urnat ovoj vid so demagoškiot slogan deka site luge mora da učestvuvaat vo umetnosta. Ova, vo suština, beše način da se uništi umetnosta pomegu cela edna masa od takanarečeni avtori. Sekako, lugeto se tie što ja čuvaat umetnosta živa, no edna rabota e da se čuva umetnosta živa a sosema druga da se intervenira, da se doprava, poprava, da se reformira. Megutoa, golemite likovi postojat i čoveštvoto interveniraše za da gi smeni, tokmu zaradi nivnata popularnost.

Od druga strana, postojat golemi likovi kako Šekspiroviot Magbet, koj nikogaš ne stana popularen lik vo svetot. Čudno, ama toa se sluči so negovata žena, Ledi Magbet, koja vo posledno vreme se koristi kako sporedba za nekoi od ženite na nekoi komunistički lideri, osobeno za Jiang King, vdovicata na Mao Ce Tung, i Elena Čaušesku.

Ova pokažuva deka ima grandiozni dela na čoveštvoto, kako Magbet, Faust, Braka Karamazovi, i t.n., čii likovi i pripagaat samo na umetnosta. Drugite likovi, kako Prometej ili Don Kihot, izleguvaat vo svetot; zaradi ova tie se soočuvaat so mnogu težok test. Jas veruvam deka Don Kihot e se ušte neobjasnet lik. Neophodno e da se napravi napor, golem napor, da se smesti tamu kade što zaslužuva. Ne smee da se dozvoli Don Kihot da se koristi vo politički diskusii. Vistinskata svetska istorija, taa koja e od interes za literaturata i na koja Don Kihot i pripaga, e nejzinata vnatrešna istorija. Preoganjeto od eden svet vo drug, kako Don Kihot, može da ima dramatični posledici.

Published 2006-07-11